Svet bez testera – 5 apokaliptičnih scenarija
Da su testeri važni – to smo već zaključili. Ali koliko važni? Je li baš smak sveta ako nemamo testere?
Pa, mogao bi biti. Možemo bez problema zamisliti brojne situacije u kojima nepažljiv pristup kvalitetu softvera može da znači vrlo ozbiljne probleme sa veoma širokim posledicama.
Zato smo rešili smo da se malo zabavimo i zajedno istražimo par zamišljenih apokaliptičnih scenarija koji bi se mogli dogoditi u svetu u kojem ne bi bilo testera. Neki od njih su vrlo realni, neki možda malo manje, ali ono što ih suštinski sprečava da se dogode su razne provere i procedure vezane za kvalitet, funkcionalnost i bezbednost. U svetu bez testera, imali bismo itekako svako pravo da strahujemo od ovih scenarija. Da vidimo o čemu se radi.
Scenario 1: Bankovne transakcije širom sveta ne funkcionišu
Scena: Budiš se ujutru sa porukom od majke i notifikacijom od banke – automatski pokušaj plaćanja Netflixa bio je neuspešan. U panici, kunući inflaciju, otvaraš račun jer nemoguće da već 12-tog u mesecu nemaš para. I zaista, na računu ima novca. U želji da se požališ banci, tražiš broj korisničkog servisa, ali se prvo setiš one poruke od majke. Pošto nije lepo staviti banku ispred majke, otvaraš poruku u kojoj piše:
„Desila se neka greška s kompjuterima. Nećeš moći da koristiš kartice, a redovi u bankama su ogromni iako gotovine već sada nema praktično nigde (tako ti je to kad ustaješ u 11). Očekuje se da će nestašice novca uskoro dovesti do zatvaranja prodavnica i poremećaja u transportu. Nakon toga, nestašice goriva i osnovnih potrepština i poremećaji u lancima snabdevanja dovešće do prekida u proizvodnji.
Zatim, možemo očekivati nestanak struje i vode pa raspad komunikacionih mreža, što će onemogućiti koordinaciju bilo kakve pomoći. Osnovne usluge će prestati da funkcionišu, dovodeći do kolapsa urbanog života. Gradovi će postati nesigurni zbog eskalacije nasilja i kriminala dok se ljudi bore za ograničene resurse. Ako ne dođe do brze i efikasne intervencije na globalnom nivou, svedočićemo slomu organizovanog društva kakvo poznajemo. Voli te mama“
Šta se desilo?
Desilo se da imaš vrlo informisanu majku. Malo konkretnije, desila se ozbiljna greška na zajedničkoj infrastrukturi koju koriste Visa, Mastercard, American Express, i drugi platni servisi. Greška u sistemima za međubankarsku komunikaciju izaziva prekid u autorizaciji i procesuiranju transakcija, uzrokujući zastoj u globalnom platnom sistemu. U svetu bez testiranja i rigoroznih procedura, ovakva greška se ne može sprečiti. Traženje alternativa i zaobilaznih rešenja ne bi bilo nimalo jednostavno, i bez prave reakcije najvažnijih faktora iz sveta politike i biznisa, crna predviđanja ove zabrinute majke mogla bi se ostvariti.
Scenario 2: Nuklearni rat
Scena: Gledaš televiziju. Tvoj omiljeni program prekinut je zbog najnovije vesti. Voditelj objašnjava da je nuklearni rat upravo počeo, da su prvi projektili već pali, i da bi svi građani trebalo da slede uputstva nadležnih u ovom teškom momentu. Ne baš nedeljno popodne kome smo se nadali.
Uskoro, krizna situacija eskalira u opšti nuklearni sukob. Nuklearne eksplozije uništavaju velike metropole, infrastrukturu i strateške vojne lokacije zemalja direktno ili indirektno uključenih u sukob. Milioni ljudi umiru u prvim danima od direktnih efekata eksplozija – toplote, udarnog talasa i požara. Radioaktivni oblak se širi, a toksične padavine pljušte preko velikih područja, izazivajući dugoročne zdravstvene komplikacije kod ljudi.
Globalni lanci snabdevanja se uskoro prekidaju, što dovodi do nestašica hrane, vode i osnovnih potrepština. Takozvana „nuklearna zima“, uzrokovana masovnim izbacivanjem pepela i čađi u atmosferu, snizila bi globalne temperature, dovodeći do propadanja useva i gladovanja čak i u regionima koji nisu direktno pogođeni napadima. Svetska ekonomija bi doživela krah zbog uništenja ključnih ekonomskih centara i opšte nestabilnosti. Mnoge vlade bi mogle pasti ili postati nefunkcionalne, a anarhija bi zavladala u raznim delovima sveta.
Šta se desilo?
Zbog softverske greške u bezbednosnom sistemu jedne od nuklearnih sila, upalio se alarm koji signalizira da su neprijateljski nuklearni projektili ušli u vazdušni prostor. Uzbuna je lažna jer u stvarnosti nema nikakvih projektila na nebu, ali operater je postupio po protokolu, državni vrh je obavešten i u roku od par minuta sve je spremno za „protivnapad“. Rakete su, iako opasnost nije pretila, lansirane ka svojim ciljevima i opšti nuklearni rat je počeo bez ikakvog razloga.
Kuriozitet: veoma sličan slučaj se već desio i to u našem svetu, sa testerima. Srećom, ljudi su ovaj put bili pametniji od mašina.
Scenario 3: (Još jedna) pandemija
Scena: Gledaš vesti, ni sam(a) ne znajući zašto. Udarna vest je priča o misterioznoj novoj bolesti sa teškim simptomima i visokom stopom smrtnosti. Još skeptični zbog dezinformacija i loše organizacije javnih službi tokom pandemije COVID-a, većina ljudi nepoverljivo odmahuje rukom ili menja kanal.
Tokom iste pandemije videli smo kako se visoko zarazni virusi mogu brzo globalno raširiti. Takođe smo videli i i koliko je malo potrebno da bolnice i klinike širom sveta budu preplavljene i preoptećene, kao i koliko zalihe medicinskih potrepština brzo nestaju. Zamislimo sličan razvoj situacije, ali ovog puta sa mnogo većom stopom smrtnosti. Globalna zdravstvena kriza bila bi ne samo neizbežna već i mnogo teža.
Zemlje bi verovatno dugoročno zatvorile granice i uvele karantin, što bi dovelo do prekida u globalnom lancu snabdevanja, ekonomskog pada i masovne nezaposlenosti. Nakon toga sledi period društvene nestabilnosti, a kompleksna ekonomska i politička situacija bi sasvim verovatno dovela do vojnih sukoba oko osnovnih resursa (setimo se kako su izgledali supermarketi na početku prošle pandemije – klasično bojno polje). Čak i sa pronalaskom vakcine, u slučaju vrlo teške pandemije, globalni oporavak mogao bi trajati decenijama, sa trajnim promenama u tome kako ljudi rade, putuju i komuniciraju.
Šta se desilo?
Ono što ipak razlikuje naš virus u odnosu na COVID (makar koliko znamo) je izbijanje epidemije zbog softverske greške. Ovaj scenario je itekako moguć. Greška u automatizovanom sistemu kontrole koja bi dovela do neželjenog otvaranja sigurnosnih ventilacionih sistema, rezultirala bi nekontrolisanim oslobađanjem smrtonosnog virusa u laboratorijsko okruženje. Virus bi zarazio sve prisutne u objektu pre nego što bi greška bila uočena, a sve dalje posledice bile bi neizbežne.
Scenario 4: Čovečanstvo bez interneta
Scena: Sediš kod kuće i listaš društvene mreže. Odjednom, internet prestaje da radi. Pokušavaš da restartuješ wi-fi, da upališ svoj internet, da ugasiš pa upališ telefon, a nakon što ništa ne uspe odlučuješ da zoveš korisničku podršku svog internet provajdera. Prijatan glas automata ti govori da je procenjeno vreme čekanja oko 4 ipo sata. Krećeš da proveriš da li i tvoji prijatelji nemaju internet, ali ne možeš jer… nemaš internet.
Vrlo brzo, korisnici interneta širom sveta primećuju da ne mogu da učitaju nijednu stranicu. E-mail i druge komunikacione platforme prestaju da funkcionišu. Finansijske institucije ne mogu da procesuiraju onlajn transakcije, što dovodi do zastoja u plaćanjima i transferima novca i zatvaranja onlajn trgovina. Panika se širi.
Zatim ulazimo u sličan vrtlog kao u nekim prethodnim scenarijima: nemogućnost onlajn transakcija znači velike finansijske gubitke i paralizu tržišta – problemi sa snabdevanjem utiču na dostupnost robe – nastupa opšta nestašica osnovih potrepština – to sve izaziva ekonomski kolaps i masovne demonstracije. Nakon toga, sve je moguće.
Šta se desilo?
Scenario u kojem čitav svet ostaje bez interneta je verovatno najmanje verovatan od ovde nabrojanih, ali nije nemoguć, kao npr. u slučaju mogućeg problema sa ključnim DNS (domain name system) serverima. DNS serveri su poput prevodilaca: omogućavaju konverziju čitljivih imena domena (kao što je “google.com”) u IP adrese koje računari koriste za međusobno povezivanje. Ako DNS ne funkcioniše, ljudi širom sveta ne bi mogli da pristupe veb stranicama, e-mail servisima, onlajn bankarstvu, društvenim mrežama i svim drugim onlajn uslugama.
Zajednička upotreba istih protokola i tehnologija za upravljanje DNS upitima čini ključne DNS servere ranjivim na koordinirane napade koji bi mogli ciljati te zajedničke slabe tačke. To znači da ako bi ovi serveri doživeli vrlo precizan i usmeren napad, internet kakav danas poznajemo mogao bi se suočiti s kolapsom, makar u svetu gde ne postoji stalan nadzor i testiranje ovih sistema.
Scenario 5: Nestanak svih slika sa cloud-a
Scena: dobijaš notifikaciju od cloud platforme koju koristiš za fotke da ti je kapacitet pun. „Kad pre“, pomišljaš, loguješ se, ulaziš u aplikaciju, ali… nema slika. Ne da nije pun nego je prazan. Skroz. Drugi bekap nemaš, a često brišeš slike s telefona baš zato što ih imaš na cloud-u. Pišeš korisničkoj podršci, besomučno guglaš, zoveš sve iole tehnološki pismene prijatelje, moliš se, ali ništa ne vredi.
Realnost te polako pogađa. Nestanak svih slika papagaja Pere mogao bi dovesti do ozbiljne uznemirenosti u kući, a brisanje fotki s kampovanja na Divčibarama obećava porodični sukob. Nestale su i slike od prošlog petka, i sad ti niko neće verovati da si sreo Čolu na ulici. Misliće svi da si lažov, tvoja reputacija će doživeti ozbiljan udarac i zbog takvih stvari mogli bi te izopštiti iz društva. A što se tiče stotina skrinšotovanih mimova koji su zauvek iščezli, to bi već moglo izazvati međunarodni incident.
Šalu na stranu, brisanje slika naravno neće izazvati smak sveta (osim ukoliko baš imaš uslikanu šifru za razoružavanje nuklearnih projektila), ali teško da ima čoveka na ovom svetu koga ovakva „sitnica“ ne bi bacila u očaj. Testerima dugujemo ispravno funkcionisanje mnogih stvari koje danas smatramo dragocenim, čak i kada nemaju globalni značaj. Pažljivo testiranje je ključno kako bismo nesmetano uživali u svim sitnim svakodnevnim ugodnostima koje nam digitalne tehnologije pružaju.
Šta se desilo?
Ko zna. Greška može biti u samoj aplikaciji, na serverima, u bazama podataka, i ko zna gde sve ne. Od kvaliteta korisničke podrške moglo bi zavisiti da li ćeš ikad ponovo videti slike papagaja Pere, zato pažljivo biraj onlajn servise koje plaćaš.
Kako da izbegnemo apokalipsu?
Kao što smo već rekli, neki od ovih scenarija se u svetu kome živimo graniče sa fikcijom. Ali to je tako upravo zbog testera, i svih onih koji rade na tome da kvalitet softverskih proizvoda koje koristimo bude uvek na najvišem mogućem nivou.
Naši životi su sada već toliko vezani za softverske tehnologije, da se može reći da je kvalitet softvera koje koristimo svakodnevno itekako vezan za kvalitet našeg života. U vremenu koje dolazi, potreba za testerima će samo rasti, a SixCube University je idealno mesto za svakog ko bi želeo da pomogne da toj potrebi zajedno odgovorimo. Prijavi se na naš kurs i nauči sve veštine koje su ti neophodne za početak testerske karijere.