Intervju s predavačem: prekvalifikacija u QA – prepreke, otkrića i uspesi
Prekvalifikacija je put sa mnogo poteškoća i izazova. Krenuti na taj put nije lako jer ne znamo šta nas na njemu čeka i hoćemo li biti dovoljno istrajni da ovaj zahtevan proces okončamo uspešno. Pitanja su bezbrojna: hoću li se snaći u novoj oblasti? Da li ću imati isti entuzijazam za novu profesiju i na kraju prekvalifikacije? Koliko dugo će sve to trajati? Hoće li mi svakodnevne obaveze dozvoliti da se fokusiram na učenje? Da li ću steći dovoljno znanja da nađem posao?
Zato smo, za sve one koji imaju ovakve dileme, odlučili da o ovoj temi postavimo par pitanja nekome sa iskustvom iz prve ruke. Bojana Trifunović je jedan od predavača na SixCube University-ju i pružila nam je blizak uvid u vlastiti karijerni put, koji je uključivao neke teške odluke i velike zaokrete.
Da vidimo šta je Bojana imala da kaže.
1. Reci nam čime si se nekada bavila, a šta je danas tvoja profesionalna uloga?
Po struci sam diplomirani biolog, a nakon završenog fakulteta zaposlila sam se u metrološkoj laboratoriji. Tamo sam već počela da se bavim testiranjem, ali ne softverskim, već testiranjem visokoosetljivih laboratorijskih uređaja. Ti uređaji moraju da poseduju određene sertifikate i da rade tačno onako kako je predviđeno kako bi laboratorije dobile akreditaciju, tako da sam ja radila njihovu proveru i kalibraciju.
Danas sam test konsultant u kompaniji Sixsentix, gde trenutno radim na testiranju softvera za izveštavanje (reporting tool), a prethodno sam bila na projektu testiranja jednog e-komerc šopa.
2. Šta si znala o softverskom testiranju pre nego što si počela da se baviš njime? Da li si imala neka znanja o IT svetu generalno, i da li je kod tebe postojalo interesovanje za takve teme?
O softverskom testiranju nisam znala mnogo, ali o značaju kontrole kvaliteta i principima testiranja svakako jesam, zahvaljujući iskustvima u laboratoriji, kako na poslu tako i na fakultetu. Važnost detaljnog, metodskog pristupa u testiranju mi je tada već bila jasna, ali treba reći da je taj posao bio značajno manje kreativan nego softversko testiranje, i svodio se manje-više na praćenje rigoroznih koraka u strogo definisanim uslovima i po dobro utvrđenoj proceduri.
Interesovanje za softver i IT generalno kod mene postoji odavno, bukvalno od srednje škole i rada u Delfiju na informatici. Uvek sam imala potrebu da samostalno istražujem o digitalnim tehnologijama i to mi je sve bilo zanimljivo i mnogo pre nego što sam u taj svet ušla profesionalno.
3. Šta je bio tvoj najveći motiv za promenu profesije?
Osim dugogodišnjeg interesovanja za IT, na tu odluku je uticalo još nekoliko faktora. Iako mi je i moj prethodni posao bio zanimljiv, on nije uključivao mnogo prilika za napredak i isticanje. Takođe je i kreativnost u tom poslu bila limitirana i ja sam zbog svega toga odlučila da upišem tromesečni IT kurs, baš iz softverskog testiranja, a organizator te obuke me je po njenom završetku preporučio Sixsentix-u.
U to vreme je IT industrija bila u posebno velikom zamahu i mnogi su se preusmeravali ka njoj, uključujući i ljude iz mog okruženja, što me je možda i dodatno motivisalo. Testiranje softvera je delovalo kao zanimljiv i kreativan posao, a IT industrija kao svet u kome nema favorizovanja niti nepotizma, što je na ovim prostorima retkost. Naravno, prekvalifikacija je značila i dugoročno bolje finansijske uslove.
4. Kako je izgledao proces prekvalifikacije i šta si morala da naučiš da bi mogla da radiš ovaj posao? Šta ti je bilo najzanimljivije?
Najzanimljiviji mi je bio uvid u testerski način razmišljanja, gde je neophodno da budeš radoznao i da sam smišljaš nove načine kako da „pokvariš“ softver i na taj način otkriješ grešku u njemu. Ono što je interesantno je i da za skoro svaki problem u našem poslu ima više rešenja koja su tačna i ispravna i zavise od ugla gledanja na taj problem.
Dodatnu dimenziju ovoj kreativnosti i raznovrsnosti daje i činjenica da je veliki broj testera ušao u ovu industriju nakon prekvalifikacije. To znači da oni donose specifične ideje i perspektive s obzirom na svoje znanje i obrazovanje. Shvatila sam da je sposobnost da razvijemo ova različita rešenja upravo ono što nas i čini dobrim testerima.
Što se tiče toga šta sam morala da naučim, to je u prvom redu bio upravo pomenuti pristup, koji podrazumeva kreativnost i istraživački duh. Za testere je takođe veoma važno i da budu dobri u komunikaciji, jer ti ipak treba redovno nekom da ukazuješ na greške, što nije uvek lako saopštiti niti prihvatiti. U tom smislu je vrlo važno i dobro poznavanje engleskog jezika. Što se tiče tehničkih znanja koja sam tada stekla, ona su uglavnom bila osnovna i uopštena, jer se i ona kasnije upotpunjuju i unapređuju kroz praksu.
5. Da li ti znanja sa studija danas nešto znače i možeš li ih primeniti u novoj ulozi?
Neka konkretna znanja s fakulteta nisam mogla da primenim jer su to ipak dosta različite profesije. Ali socijalne veštine i karakterne osobine koje sam razvila tokom studija mi jesu pomogle. Verujem da su upornost, strpljenje, disciplina, pa i neka vrsta socijalne inteligencije nešto što se itekako nauči tokom studija, bez obzira na struku.
Takođe, sposobnost temeljnog istraživanja i sam istraživački pristup sam razvila i usavršila na fakultetu, i danas mi to mnogo znači u svakodnevnom poslu. Važan aspekt ovog pristupa je filtriranje informacija, odnosno razlikovanje bitnog od nebitnog, bilo da je u pitanju podatak, funkcionalnost, test, ili user flow. Sposobnost pravljenja ovakvih prioritizacija u moru informacija s kojima se susrećemo je ključna za uspešnog testera.
6. Šta je za tebe bio najveći izazov prilikom prekvalifikacije?
Proces prekvalifikacije nije bio lak. Trebalo je kombinovati puno radno vreme sa učenjem jedne sasvim nove oblasti od samog početka, tako da je taj period za mene bio vrlo naporan.
Izazov je bio i što se sve jako brzo odigralo i to je za mene bila neka vrsta šoka. Iz jednog sveta sam u potpunosti prešla u drugi za čas – tri meseca kursa, pa preporuka, zatim i ekspresno zapošljavanje, onboarding u kompaniji Sixsentix, sve je bilo u jednom dahu, nisam imala vremena ni da zastanem i razmislim. I onda sam morala u jednom momentu da stanem i zapitam se – da li sam ja na pravom mestu, je li ovo dobar put? Meni jeste bilo lepo, ali se sve odvilo baš naglo i brinulo me da se nisam malo „zaletela“. Ipak, ispostavilo se da ovo jeste dobar put i srećna sam što se sve odigralo ovako.
7. Kako neko ko razmatra karijeru u testingu može da zna je li to prava karijera za njega?
Pre svega, bitno je da se ne vodi isključivo novcem, to je najvažnije. E sad, teško je znati unapred da li je nešto za tebe ili ne, zato je za one koji razmišljaju o tome najbolje da uzmu, probaju i vide. Da li ti nešto leži, da li te zanima i da li ti ide, sve te stvari najbolje možeš da vidiš kada to nešto pokušaš da uradiš.
Postoje sajtovi i platforme na internetu koji služe upravo za to i možeš na njima da probaš da tražiš greške ili da ih analiziraš u smislu šta može bolje ili drugačije da se uradi. To možeš zapravo i na bilo kom sajtu da radiš, da ga analiziraš iz ugla korisnika i tražiš bagove i probleme. To je odlična vežba i proba za nekog ko možda razmišlja da se usmeri na tu stranu.
8. Šta misliš da je najvažnije da nauči neko ko se sprema za prekvalifikaciju u QA?
Pre svega, bitan je mentalitet. Mi stalno pričamo o tome, ali to je ono najvažnije. Da bude radoznao, da istražuje, da kreativno pristupa ovom poslu. Da na tom putu pre svega ovlada manuelnim testiranjem i da počne da razmišlja kao tester, a sve ostalo se uči postepeno i dobrim delom kroz praksu.
9. Kako je prekvalifikacija uticala na tvoje zadovoljstvo i profesionalni rast?
Ja sam baš zadovoljna i srećna što sam to uradila. Počela sam to da osećam čim sam krenula da radim kao tester – sve je bilo novo, lepa moderna zgrada, mladi ljudi, kreativan i dinamičan posao, baš mi je to bilo neverovatno sve.
U mojoj prethodnoj firmi su uglavnom bili dosta stariji ljudi, naravno sa velikim iskustvom, ali je postojala i velika generacijska razlika. I onda sam počela da radim sa predivnim mladim ljudima, u atmosferi koja mi je mnogo prirodnija i opuštenija i to mi je mnogo prijalo. I danas se tako osećam – i mislim da mi je prekvalifikacija poboljšala život u svakom smislu – i materijalno, i profesionalno, i socijalno.